U centru Varne, između stambenih zgrada i modernih ulica, uzdižu se ostaci javnog kupatila u kojem su pre skoro dva milenijuma ljudi provodili sate u razgovoru, susretima i odmoru. Nekoliko stotina kilometara dalje, ispod užurbanog Larga u Sofiji, i dalje prolaze ulice drevne Serdike. A u Plovdivu možete popiti kafu na samo nekoliko koraka od stadiona koji je nekada okupljao hiljade gledalaca.
Ispostavlja se da, kako biste prošetali Rimskim carstvom, uopšte nije potrebno da napuštate Bugarsku.
A najzanimljivije je to što nam Rimljani nisu ostavili samo tvrđave, stubove i statue. Ispod savremenih gradova kriju se tragovi iznenađujuće poznatog načina života — sa javnim kupatilima, grejanim prostorijama, živahnim trgovačkim ulicama i prelepim domovima čiji su vlasnici očigledno držali do udobnosti ne manje od nas.
Varna: kada je javno kupatilo bilo centar gradskog života
Ako danas uđete u spa kompleks, teško da ćete se iznenaditi smenjivanjem toplih i hladnih bazena, prostorija za opuštanje i mesta za razgovor. Pre skoro 1800 godina stanovnici Odesosa, kako se zvala antička Varna, poznavali su slično zadovoljstvo — samo u znatno impresivnijim razmerama.
Rimske terme Odesosa izgrađene su krajem II veka i zauzimaju površinu od preko 7000 kvadratnih metara. One su najveći poznati rimski banjski kompleks na Balkanskom poluostrvu, a deo očuvanih zidova i danas dostiže impresivnu visinu.
Ali zamislite samo šta se dešavalo unutra. Posetioci su prolazili kroz prostorije sa različitom temperaturom — frigidarijum sa hladnom vodom, tepidarijum sa umerenom toplotom i kaldarijum sa vrelom vodom. Ispod podova i u zidovima strujao je zagrejani vazduh kroz sistem zvan hipokaust. Tako su Rimljani grejali ogromne prostore vekovima pre modernih sistema grejanja.
Kupatila, međutim, nisu bila samo mesto za higijenu. Bila su deo društvenog života — tamo su ljudi razgovarali, bavili se sportom, sretali poznanike i saznavali vesti. Nešto poput drevnog društvenog kluba, samo sa mermernim stubovima i podnim grejanjem.
Danas se ostaci termi nalaze u starom delu Varne, u blizini ulica „San Stefano“ i „Han Krum“. Šetnja među zidovima pruža fascinantan uvid u razmere antičkog grada. A ako se zagledate u očuvane prostorije, lako ćete razumeti zašto su Rimljani posvećivali toliko pažnje svakodnevnom komforu.
Akve kalide: topli izvori koji su privlačili ljude još u antici
Na samo oko 15 kilometara od centra Burgasa nalazi se mesto gde su ljudi tražili odmor pored tople mineralne vode mnogo pre pojave savremenih spa centara.
Akve kalide, čije ime znači „tople vode“, nastale su oko mineralnih izvora koje su poznavali još Tračani. Ovde se nalazilo svetilište posvećeno trima nimfama, koje su prema drevnim verovanjima štitile lekovitu moć vode.
Rimljani su ovo mesto pretvorili u impozantan banjski kompleks sa bazenima, grejanim prostorijama i prostorima za odmor. Ali istorija Akve kalide nije se završila sa padom Rimskog carstva. Tokom narednih vekova mineralni izvori su nastavili da privlače posetioce, a za vreme Osmanskog carstva ovde je izgrađeno kupatilo povezano sa sultanom Sulejmanom Veličanstvenim.
Danas arheološki kompleks omogućava da se prate različite epohe koje su ostavile trag na istom mestu. Među ostacima drevnih termi i restauriranog osmanskog kupatila, istorija deluje neobično živo.
I dok nam rimske terme u Varni pokazuju koliko je javno kupatilo bilo važno za gradski život, Akve kalide pričaju nešto drugo — kako jedan prirodni izvor može da privlači ljude tokom više od dva milenijuma.
Devnja: dom u kome podovi pričaju priče
Nedaleko od Varne, u današnjoj Devnji, nalazio se Marcijanopol — jedan od značajnih gradova u rimskim provincijama na ovim prostorima. Ovde istorija nije preživela samo u tvrđavskim zidinama i kamenim natpisima, već i u nečemu mnogo ličnijem: ukrasima jednog bogatog gradskog doma.
U Muzeju mozaika mogu se videti podne slike iz velike kasnorimske stambene zgrade, izgrađene krajem III i početkom IV veka. Dom je imao unutrašnje dvorište okruženo kolonadom, bunar i brojne prostorije. Deo podova bio je prekriven precizno poređanim kamenčićima u boji koji su formirali mitološke scene, životinje, ptice i geometrijske figure.
Jedan od najzanimljivijih mozaika prikazuje priču o Zevsu i Antiope. Prema antičkom mitu, vrhovni bog se preobrazio u satira kako bi se približio prelepoj Antiope. Očigledno je da se stanovnici ovog doma nisu zadovoljavali običnom dekoracijom — želeli su da njihov pod priča priče.
Mozaici su napravljeni od malih kockica mermera, krečnjaka, pečene gline i stakla u boji. Korišćeno je 16 boja, a deo prikaza i danas se može videti na mestu za koje su prvobitno bili namenjeni.
Zanimljivo je zamisliti koliko se svakodnevica u ovom domu razlikovala od života običnih stanovnika Marcijanopola. Pa ipak, želja za lepim enterijerom, prostranim unutrašnjim dvorištem i prijatnim prostorom za porodicu zvuči neverovatno savremeno.
Deultum: rimski grad rođen nadomak Burgasa
Ako nastavimo na jug duž Crnog mora, otkrićemo još jednu zanimljivu priču. U blizini današnjeg sela Debelt, zapadno od Burgasa, nalaze se ostaci Deultuma — rimske kolonije osnovane u I veku.
To nije bilo samo malo naselje na obodu carstva. Deultum je dobio status rimske kolonije i postepeno se razvio u značajan gradski centar. Među otkrivenim ostacima arheolozi su pronašli ulice, kanalizaciju, javna kupatila i druge objekte koji pokazuju kako je bio organizovan život njegovih stanovnika.
Posebno je zanimljivo to što se Deultum nalazio na području povezanom sa važnim putevima i trgovačkim rutama. Za Rimljane su putevi bili mnogo više od načina za premeštanje vojske. Njima su putovali trgovci, zanatlije, vesti i ideje. Tako su čak i gradovi koji danas deluju udaljeno od velikih centara bili deo ogromne mreže koja je obuhvatala Sredozemlje i veći deo Evrope.
Danas arheološki rezervat „Deultum – Debelt“ omogućava da zavirimo u ovu istoriju daleko od buke velikog grada. Mesto je idealno za ljubitelje arheologije i one koji žele da upoznaju Burgas i njegovu okolinu van poznatih morskih znamenitosti.
Sofija: drevna Serdika pod koracima modernog grada
Možda je najneobičnija stvar u Sofiji to što ne morate da napustite centar da biste se našli među ostacima rimskog grada. Dovoljno je da se spustite ispod Trga nezavisnosti, gde arheološki kompleks „Serdika“ otkriva ulice, zgrade i inženjerske objekte iz antike.
Ovde se, ispod savremenih bulevara i javnih prostora, mogu videti delovi drevne ulične mreže, vodovodni i kanalizacioni sistemi. Rimska Serdika bila je važan grad kroz koji su prolazili putevi koji su povezivali različite delove carstva.
Još je impresivnije to što se na nekoliko minuta hoda nalazi rotonda „Sv. Đorđe“ — građevina iz IV veka koja je preživela sve transformacije grada. Oko nje se uzdižu moderne administrativne zgrade, dok sama rotonda kao da pripada sasvim drugom vremenu.
U našem vodiču kroz Sofiju detaljnije govorimo o ovim istorijskim slojevima i o zanimljivom načinu na koji drevni grad nastavlja da živi u svakodnevici savremene prestonice.
Plovdiv: stadion pod ulicom i pozorište pod zvezdama
Plovdiv ima svoj jedinstven način spajanja prošlosti sa sadašnjošću. Dok šetate Glavnom ulicom, možda i ne slutite da deo vaše šetnje prolazi iznad drevnog stadiona.
Rimski stadion Filipopolja izgrađen je u II veku i primao je hiljade gledalaca. Danas se deo njega može videti kod Džumaja džamije, dok se preostale strukture nastavljaju ispod savremenih zgrada i ulica.
Ako nastavite ka Starom gradu, stići ćete do Antičkog pozorišta — jednog od najimpresivnijih mesta u Plovdivu. Izgrađeno u rimsko doba, ono se i danas koristi za koncerte, operske predstave i kulturne događaje.
Teško je zamisliti bolji primer grada koji svoju istoriju nije ostavio samo u muzeju. Pre skoro dva milenijuma ovde su se okupljali gledaoci radi predstava, a danas isti taj prostor nastavlja da dočekuje publiku.
Za više priča iz grada možete pročitati i naš članak o Plovdivu, Starom gradu i njegovom kulturnom životu.
A van velikih gradova? Rimska istorija se nastavlja
Rimsko nasleđe u Bugarskoj ne završava se sa Varnom, Sofijom i Plovdivom. Ponekad se najzanimljivija otkrića nalaze na mestima koja retko ulaze u uobičajene turističke rute.
U Hisarji, na primer, sačuvani su impresivni delovi tvrđavskih zidina antičkog Dioklecijanopolja. Grad je bio poznat po mineralnim vodama, a danas rimski ostaci koegzistiraju sa parkovima, izvorima i modernim balneološkim centrima.
U blizini Velikog Trnova, nadomak sela Nikjup, nalaze se ostaci Nikopolisa ad Istrum — grada osnovanog u vreme cara Trajana nakon njegove pobede nad Dačanima. Ovde su postojale javne zgrade, ulice i trgovački prostori koji svedoče o dobro organizovanom gradskom životu.
Na obali Dunava, blizu Svištova, arheološki lokalitet Nove otkriva sasvim drugačiju stranu rimskog sveta — život vojnika. Vojni logor je imao štab, bolnicu i kupatila. Čak i daleko od Rima, legionarima je bila potrebna složena infrastruktura kako bi održavali svoju organizaciju i svakodnevicu.
Ova mesta nas podsećaju da se rimska istorija nije odvijala samo u prestonicama i velikim lukama. Bila je deo života brojnih gradova i naselja povezanih putevima, trgovinom i zajedničkim tradicijama.
Šta treba da znate ako želite da krenete rimskim tragovima?
Nije neophodno da planirate veliko putovanje po celoj Bugarskoj kako biste doživeli ovo nasleđe. Neki od najzanimljivijih lokaliteta mogu se spojiti u kratke izlete.
Ako ste u Varni, Rimske terme i Muzej mozaika u Devnji mogu biti dve zasebne stanice u jednom danu, ukoliko imate automobil i dovoljno vremena. U Sofiji su arheološki kompleks „Serdika“ i rotonda „Sv. Đorđe“ u samom centru. U Plovdivu stadion i Antičko pozorište mogu biti deo pešačke ture spojene sa Starim gradom.
Za posetu Deultumu, Nikopolisu ad Istrum ili Noveu, dobro je unapred proveriti radno vreme, pristup lokalitetu i mogućnosti stručnog vođenja. Arheološka istraživanja, restauratorski radovi i sezonski uslovi ponekad menjaju način na koji se pojedini delovi mogu obići.
Ima još nešto što vredi učiniti: umesto da samo tražite najupečatljiviju fotografiju, odvojite vreme da zamislite kako je to mesto izgledalo kada je bilo puno ljudi. Gde su se sastajali? Kako su putovali? Kako su grejali svoje domove? Šta su radili u slobodno vreme?
Upravo ta pitanja pretvaraju ruševine starih zgrada u priču o stvarnim ljudima.
Prošlost koja ostaje deo svakodnevice
Bugarski gradovi imaju neobičnu sposobnost da spoje mnoge epohe na jednom mestu. Pored rimskih zidina niču srednjovekovne crkve, kuće iz doba nacionalnog preporoda i moderne stambene zgrade. Ulice menjaju nazive i izgled, ali ponekad čuvaju tragove drevnog grada pod sobom.
Upravo to čini šetnju Varnom, Sofijom ili Plovdivom tako zanimljivom. Dan možete započeti kafom na živopisnom trgu, a već nekoliko minuta kasnije naći se među ostacima javnog kupatila, antičkog pozorišta ili rimske ulice.
Ako razmišljate o tome da bolje upoznate ove gradove kao mesta za život, možete pogledati i ponudu nekretnina u Varni, Sofiji i Burgasu. Jer karakter jednog grada ne čine samo njegove savremene pogodnosti, već i istorija koja ga je oblikovala.
Sledeći put kada budete šetali, pogledajte na trenutak dole. Moguće je da se na samo nekoliko metara ispod vas nalazi ulica kojom je neko žurio na sastanak pre skoro dve hiljade godina.
